Ovo je priÄa koju vrlo rado priÄam, to je priÄa o Boži zvanom Pub. Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu: ,, E, moj brale, taj je bio kvaran kao Å¡upalj zub. '' Odavde pa sve do PeÅ¡te i do Srema na jug, joÅ¡ priÄa bajke o njemu mutni kockarski krug i kažu: ,, Taj u životu nije igr'o na dug! '' i svi se slažu kako danas nema takvih kao Boža Pub... Negde je imao imanje, to se znalo viÅ¡e - manje, mada o tom nije priÄ'o ni za lek. Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat,pa je živeo od kocke ceo vek O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih i uvek 'ladan kao Å¡pricer, uvek opasno tih. I samo kad tera maler on bi rekao stih. I svi joÅ¡ pamte reÄi kojim maler tera Boža zvani Pub... Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje. I pogledi Ävrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje. E, pa da... Al' karta je kurva, izvin'te me Å¡to psujem, jer ja samo priÄam onako kako Äujem. I ako su lagali mene i ja lažem vas... Tu priÄu zna sva! ko, od vraga do popa, jer mnogi su mangupi ostali tropa. Kockar se krije i ÄuÄi u svakom od nas. I Äeka pravi Äas... Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom. To je bio lihvar, bogat kao Krez. Igr'o je i upravnik poÅ¡te, zvani LjupÄe od miloÅ¡te i neki Å¡vercer kog je jurio sav srez- Uh, to je partija bila, joÅ¡ se priÄa o njoj. Kibiceri u transu, 'ladan probija znoj. Na stolu kamara para, da ne spominjem broj. I povuk'o je damu na osamn'est, mrtav ladan, Boža zvani Pub... A, znate li za ono kad je s izvesnim baronom igr'o Äetir
... 